ANKSIOZNOST



Anksioznost  karakterišu subjektivna osećanja iščekivanja,strepnje
ili bojazni ili osećanja predstojeće nesreće udružena sa uznemirenjem
autonomnog sistema i reaktivnošću.
Anksioznost dovodi do promena u ponašanju.Ozbiljna anksioznost je 
začetnik loše prilagodjenosti u radu.
Anksioznost ima PSIHOLOŠKE I TELESNE SIMPTOME.  Psiholo-
ški simptomi su najčešće nervoza,napetost,osećaj teskobe,zabrinutost,
npr. zabrinutost o mogućoj nesreći koja može zadesiti dete,zabrinutost
u vezi novca isl. 
Anksioznost /teskobnost/ je stanje koje se karakteriše osećajem tesko-
be,zastrašenosti, straha sve do panike,uz psihičku i telesnu napetost i 
unutrašnji nemir,a i postojanje osećanja kao da će osoba eksplodirati.
Najčešće je nemotivisana i nije vezana za objekt ili osobu !
Anksioznost delimo na tri glavna tipa :

- Opšta anksioznost
- Fobije  
- Panični poremećaj  

Većina anksioznih poremećaja ranije se nazivala  -  NEUROZE.
Nisu prisutni izraženiji,teži poremećaji kao kod psihoza.Shvata-
nje realnosti je očuvano.
Ali, javljaju se teškoće u obrascima ponašanja i medjuljudskim 
odnosima.Kad postoji ograničenost u socijalnom i radnom funk-
cionisanju,zapravo,postoji anksiozni poremećaj.
Češći su kod žena.

U Z R O C I     A N K S I O Z N O S T I      

U anksioznosti postoji jaka teskoba koju anksiozni pacijent po-
kušava nesvesno razrešiti na različite načine,nesvesnim mehani-
zmima odbrana isl.Izvor anksioznosti je unutrašnji nesvesni kon
flikt ili situacioni faktor poput traumatskog iskustva,gubitka ili 
stresa.
Stres kao reakcija na životne probleme često se premešta na dru-
ge sektore života i stvara anksioznost.
Uzroci su,zapravo, kombinacija faktora rizika – genetika,struktu-
ra ličnosti,biohemijski procesi u organizmu,životni problemi.
Ipak,psihološki faktori su najvažniji i emocionalni stres kao dodat
ni faktor.
Većina simptoma anksioznosti su manifestacija nadraženosti peri-
fernog autonomnog nervnog sistema koja je nastala zbog nesvesnih
impulsa. 
Opšta anksioznost se javlja i na najmanji povod.Ako anksiozna oso
ba koristi nesvesni mehanizam odbrane – izolaciju neprikladnih,ag-
resivnih nesvesnih želja i time odvaja motiv od ideje,  pojedinac će
doživljavati  prisilnu misao i tada nastaje Prisilni poremećaj /Opse-
sivno-kompulsivni poremećaj /.
Neurotična anksioznost je slična strahu,ali se javlja kada nema vid-
ljive opasnosti,kroz OPŠTU ZABRINUTOST, predosećaj opasnos-
ti ili kroz vezanost za odredjenu situaciju – fobija.
U vezi uzroka anksioznosti, danas se naglašava značaj ega koji nema
dovoljno energije,što upozorava organizam na opasnost. Nema sada 
realne opasnosti,ali se organizam u razvoju susretao sa opasnostima.
Ova opasnost koja upozorava organizam kreće od osećaja bespomoć-
nosti.Motorne reakcije na radjanje i uskraćivanje ljubavi u ranom de-
tinjstvu su,po Frojdu, koren anksioznosti.

PSIHIČKI  I  TELESNI  SIMPTOMI  ANKSIOZNOSTI

Najčešći psihički simptomi anksioznosti su lak gubitak strpljenja i te
škoće sa koncentracijom /slaba koncentracija/.
Očekivanje najgoreg mogućeg ishoda neke situacije.
Konstantno razmišljanje o najgorem mogućem ishodu.
Nesanica,teškoće sa spavanjem,loše raspoloženje.
Osećaj haotičnosti,rasejanosti,pa i zaboravnosti.

TELESNI  SIMPTOMI    

Najčešći telesni simptomi anksioznosti su glavobolje /često glavobo-
lja u potiljku ili u vidu stezanja,u vidu oklopa,obruča,šlema isl./
Osećaj vrtoglavice,blage nesvestice.
Osećaj umora,slabosti,malaksalosti.
Preznojavanje,znojenje. Osećaj trnjenja u koži,peckanja /naročito
kože šaka,podlaktice,lica.../
Osećaj sušenja usta, pojačan osećaj žedji,uzimanje većih količina
Tečnosti.
Osećaj knedle u grlu.
Uzdisanje,izdisanje, osećaj nedostatka vazduha,nedostatka daha,
plitko disanje,sve do osećaja gušenja.
Osećaj lupanja srca,nepravilnog rada srca,aritmija, ubrzanog rada
srca isl.
Osećaj leptirića u želucu,užarene kugle,kamena u želucu,“nervo-
zni stomak“.        Stezanje u grudima.
Bolovi u mišićima,smetenost,drhtanje,nemogućnost reagovanja na
seksualnu stimulaciju. 


P O D E L A    A N K S I O Z N I H    P O R E M EĆ A J A 

GENERALIZOVANI ANKSIOZNI POREMEĆAJ

Glavni simptom je hronična teskoba koja traje danima,sedmicama i
mesecima.Često se usmerava,kod odraslih osoba, na teme zdravlja,
novca i karijere.Često postoji i drhtanje,grčenje mišića,vrtoglavica,
povećana iritabilnost.Stalna zabrinutost,čak i u vezi sitnica.Nesigur
ni su u vezi budućnosti.Osećaju stalnu napetost,trzaju se na minimal
ne draži,najtiši zvuk,osećaju nervozu u radu sa ljudima.
Često je prisutan i hroničan umor,glavobolje,nesanica,hronična nela-
goda prilikom obavljanja svakodnevnih aktivnosti i u medjuljudskim
odnosima,a usled stalnog umora i teškoća koncentracije umanjena je 
radna sposobnost.


OPSESIVNO   –  KOMPULSIVNI   POREMEĆAJ 

Karakteriše se postojanjem prisilnih misli i prisilnih radnji, koje
oboleli doživljava kao strane i nametnute i kojima ne može da se 
suprotstavi.Postoji i poseban karakter – opsesivan ili anankastič-
ni karakter.Prisilne misli se nameću obolelom i on ne može da ih
odagna.Strah i nelagodnost su pratioci prisilnih fenomena.Prisil-
ne misli se nameću obolelom protiv njegove volje i ispoljavaju 
se u vidu reči,fraza,stihova,besmislenog ili skarednog sadržaja i 
ponavljaju se i iscrpljuju obolele.Pacijent ima uvid u njihovu be
smislenost,ali ne može da im se suprotstavi.    
Ispoljavaju se u vidu prisilnih zamišljanja/doživljavanje zastrašu
jućih scena,nesreća,bizarnih seksualnih odnosa isl./.
Prisilna ubedjenja su česta /ako pomisle na bolest nekoga taj će 
se i razboleti isl./.
Prisilna razmišljanja /o religiji,filozofskim temama /.
Prisilna sumnja /sumnjaju i u ono što misle i u ono što rade /.
Prisilni podsticaji – najčešće povezani sa proveravanjem i broja-
njem.  
Pacijent ima uvid i ima stav otpora prema prisilnim mislima.Češ
će oboljevaju osobe sa prisilnim karakterom.
Prisilne radnje su najčešće povezane sa načinom na koji se izvode
pokreti,načinom na koji se korača ili uredjuju stvari . Često je i ri-
tualno ponašanje.

D I S O C I J A T I V N I    P O R E M E Ć A J   

Karakteriše se delimičnim ili kompletnim gubitkom integriteta pa-
mćenja,svesti o sopstvenom identitetu,kontrole pokreta tela i trenu
tnih senzacija.Postoji slabost svesne kontrole koja može da se me-
nja iz dana u dan i iz sata u sat.
Postoje dve grupe – u prvoj su disocijativni poremećaji pamćenja i
identiteta – psihogena amnezija, psihogena fuga, psihogeni stupor,
stanja transa i posesivnosti i višestruka ličnost.
Druga grupa su disocijativni poremećaji pokreta i senzacija - psiho
geni poremećaj voljnih pokreta,psihogena anestezija i gubitak sen-
zibiliteta.Bitno je postojanje emocionalno nezrele i histerične lično
sti i dejstvo jakog stresa.