Panični poremećaj




Panični poremećaj naziva se i epizodnom paroksizmalnom anksioznošću. Odlikuje ga iznenadno, abruptno izbijanje paničnog straha bez spoljašnjeg adekvatnog i vidljivog povoda. Obzirom da ove izuzetno neugodne i za osobu strašne provale teške anksioznosti (u vidu panika) nisu ograničene ni na koju specifičnu priliku, niti na određeni skup okolnosti, gotovo sasvim su nepredvidivi za klijenta.

Sem ovih kvaliteta značajno je navesti i da nakon prvog paničnog napada u najvećem broju slučajeva sledi recidiv. Naime, napadi panike imaju tendencu da se jave ponovo. Svaki put traju kratko, do desetak minuta.

Uz panični strah osoba doživljavaja vrlo dramatične somatske manifestacije, posebno one provocirane od strane vegetativnog nervnog sistema koji je prenadražen i hiperaktivan. Tako se uz panični strah javljaju još i iznenadna ”lupanja srca”, probadajuća bol ili bol u vidu pritiska u predelu grudnog koša, osećaj nedostatka vazduha sve do osećanja gušenja. Javljaju se i vrtoglavica, preznojavanja, crvenilo kože, mučnina, osećanje utrnuća i/ili slične druge seznacije u pojedinim dielovima tijela. Neki put kliničku sliku dopunjavaju i znaci derealizacije (subjektivni doživljaj kao da se okolina na neki čudan način izmenila) ili pak depersonalizacije (subjektivni doživljaj promena u vlastitoj ličnosti). Van perioda paničnog ataka kod ovih osoba dobija se podatak i da pate od straha da će umreti, izgubiti kontrolu i/ili pak poludeti. Takođe, kod osobe se pojavljuje i čitav niz bihejvioralnih simptoma i znakova.

Uobičajeno je da osobe u stanjima paničnog napada traže da idu u Hitnu pomoć. Gotovo da je redovan i podatak da su odlazeći na brojne lekarske preglede pregledali kardio-vaskularni sistem, abdominalne organe, više puta obavili kompletan osnovni laboratorijski nalaz i druge somatske pretrage. Sve ovo su činili u nadi da će ustanoviti uzrok gore navedenog poremećaja.