PSIHOTERAPIJA




Psihoterapija je lecenje psihickih poremecaja i oboljenja psihogenog porekla bez upotrebe lekova, tj psiholoskim metodama.
Medjutim,cesto se kaze da je psihoterapija suvise dobra i lekovita metoda da bi se njena upotreba mogla ograniciti samo na bolesne.Kao rezultat pravovremeno sprovedenih psihoterapijskih postupaka i mentalno zdravi ljudi cesto postaju srecniji i zadovoljniji,sposobniji za bliskost,ljubav,seksualno funkionisanje, uspesniji u ucenju i obavljanju profesionalne delatnosti zive kvalitetnije.
Poznato da svi nosimo u sebi neugodna dogadjanja,zaostala iz detinjstva, koja cesto nisu razresena na pravi nacin. Ovaj nedovrseni posao ponekad deluje kao nesvesna kocnica koja usporava i ogranicava razvoj nase licnosti. Ove nesvesne kocnice mozemo psihoterapijom otkloniti i time se osloboditi emocionalnih poremecaja, ali i podstice razvojne procese i kreativne potencijale unutar nase psihicke strukture.
Drugim recima mentalno zdravi ljudi psihoterapijom nauce kako da kvalitetnije zive i budu uspesniji u obavljanju svojih uloga(profesionalnih,porodicnih,bracnih,roditeljskih i sl), a da pri tome ocuvaju svoju psihicku stabilnost i dusevno zdravlje,to je postupak psihoedukacije i mentalnog treninga. Psihoterapija je veoma slozen, strucno vodjen proces koji se odvija u posebnim uslovima u kojima terapeut i klijent svesno, ali i nesvesno stvaraju i udesavaju izmedju sebe psiholoski prostor u kome slobodno razmenjuju osecanja,fantazme i misli,prostor za sakupljanje i izrazavanje svesnih i nesvesnih sadrzaja, prostor za promisljanje i rasclanjivanje ovih sadrzaja kao i prostor za izrazavanje telesnih dozivljaja.

U psihoterapiji se koriste kako verbalni tako i neverbalni aspekti komunikacije.

Psihoterapija se sprovodi sa jasno definisanim ciljevima i kod osoba koje ispunjavaju nekoliko osnovnih uslova: da imaju smetnje u čijoj su pozadini psihološki uzroci, da su svesne da im je potrebna stručna pomoć, da su motivisane da ovim putem ublaže ili otklone svoje tegobe i patnje, i da žele i mogu da na iskren, istinit i otvoren način govore o sebi i svojim problemima.
Što se ciljeva tiče, oni se razlikuju od oblika psihoterapije tj. mogu biti manje ili više ambiciozni, ali u osnovi psihoterapija ima za cilj otklanjanje ili smanjenje tegoba, trpljenja i patnje, rasterećenje od unutrašnje napetosti, suzbijanje straha, osećanja krivice, suzbijanje agresivnosti, uspostavljanje adekvatnijih i funkcionalnijih mehanizama suočavanja sa stresom savremenog življenja kao i razvoj ličnosti u svim njenim performansama.

PSIHOTERAPIJSKI UGOVOR

Najznacajniji terapijski faktor u psihoterapijskom procesu je odnos uzajamnog poverenja i pozitivnog ocekivanja koji se razvija izmedju terapeuta i klijenta.
Dobar terapijski odnos u sustini je prijateljski odnos izmedju medjusobno jednakih pri cemu terapeut, kao pomagac, nastoji da unapredi rast,razvoj,sazrevanje i jacanje licnosti klijenta i poboljsa njegovo funkiconisanje u realnim zivotnim situacijama.
Tokom psihoterapijske seanse klijent iznosi svoj problem po slobodnoj volji i terapeut ne ulazi dublje u njegovu proslost i intimu,ako to nije neophodno za razumevanje njegovih sadasnjih psiholoskih teskoca, odnosno ako to klijent ne zeli.
Kroz uzajamnu saradnju i terapeut i klijent rade na tome da klijentu pomognu da na najbolji nacin resi problem koji ga ometa u rastu i razvoju njegove licnosti.
Terapeut pri tome deluje kao pomagac,edukator i prijatelj dok klijent ulaze vlastite napore da ostvari promene za koje se odlucio.
Sve sto klijent saopsti u toku psihoterapisjkih seansi predstavlja profesionalnu tajnu i nacelo poverljivosti.
Bez dozvole klijenta nikakav se podatak iz razgovora sa klijentom ne moze saopstiti bilo kome drugom (bracnom drugu,rodjacima,prijatelju,poslodavcu i dr).To je eticka i zakonska obaveza terapeuta.

Odnos i interakcija između terapeuta i klijenta zasniva se na poverenju i pozitivnim očekivanjima, a odvija se u specifičnim okolnostima koje su bitan deo terapijskog procesa i koje nisu samo tehničke prirode već poseduju značajan terapijski potencijal. Ove okolnosti koje čine terapijsku situaciju jasno se određuju na samom početku psihoterapijskog procesa i čine tzv. psihoterapijski ugovor:

• klijent i terapeut sreću se u posebnom, uvek istom prostoru i u dogovoreno vreme koje je unapred određeno i koje se bez značajnog razloga ne menja, jedanput, dva puta ili više puta nedeljno u trajanju od 50/60min (individualna psihoterapija) tj. jedanput nedeljno u trajanju od 180min (grupna psihoterapija) način plaćanja zavisi od dogovora klijenta i terapeuta tj. nakon svake seanse, jedanput nedeljno ili mesečno.

• Klijent može da otkaže seansu najkasnije 24h pre zakazanog termina bez nadoknade. Seansa koja se ne otkaže ili se ne otkaže na vreme se naplaćuje.

• Članovi grupe plaćaju sve grupne seanse u tom mesecu, osim naravno one koje iz nekih razloga otkaže terapeut, jedanput mesečno.

• terapeut i klijent(i) usklađuju vreme godišnjih odmora tj. dužinu zimske i letnje pauze.

• brižljivo čuvanje podataka koje je klijent izneo terapeutu predstavlja terapeutovu profesionalnu dužnost osim ukoliko su u pitanju informacije koje podležu zakonskoj obavezi i/ili zbog čijeg bi prećutkivanja život klijenta ili nekog drugog mogao biti ugrožen.

• terapeut ne kontaktira sa članovima porodice, partnerom, prijateljima ili kolegama svog klijenta osim ukoliko se o tome ne dogovori sa svojim pacijentom.

KOJE PSIHOTERAPIJE PRIMENJUJEMO?

U našoj ordinaciji I savetovalištu primenjuje se više vrsta psihoterapija:

Telesna psihoterapija (www.tepsyntesis.org.rs;www.eabp.org;)

Geštalt psihoterapija

EMDR psihoterapija (www.emdr-se-europe.org;www.emdr.org)

Bihejvior psihoterapija